Fajnenšel tajms: MMF nema novca za sve

Međunarodni monetarni fond nije u stanju da sa novcem kojim trenutno raspolaže istovremeno pomogne privredama u usponu koje su zapale u probleme i istočnoevropskim zemljama kojima preti kolaps domaćih bankarskih sistema i valute, piše Fajnenšel tajms. Na spoljnopolitičkim stranicama britanska štampa u ponedeljak najveću pažnju posvećuje berlinskom sastanku lidera četiri najrazvijenije evropske ekonomije i najavljenim merama za odbranu od svetske ekonomske-finasijske krize, preneo je BBC.

Kao jedan od glavnih dometa skupa u Berlinu, list ocenjuje dogovor lidera četiri najveće evropske ekonomije -- Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Italije -- o tome da se sredstva za intervencije MMF udvostruče na pet stotina milijardi dolara.

Sa novcem kojim trenutno raspolaže, a reč je 142 milijarde dolara odmah dostupnog novca i 50 milijardi koje može relativno brzo da prikupi, MMF nije u stanju da istovremeno pomogne privredama u usponu koje su zapale u probleme i odgovori na pozive EU da se pomogne istočnoevropskim zemljama, poput Letonije, Mađarske i Rumunije, kojima preti kolaps domaćih bankarskih sistema i valute, piše Fajnenšel tajms.

"MMF nema ni blizu dovoljno sredstava da bi pomogao celoj istočnoj Evropi", citira list jednog bivšeg visokog funkcionera MMF. Fajnenšel tajms navodi da među članicama MMF postoji načelna saglasnost da se fondovi organizacije povećaju.

Stvar, međutim, mogu dodatno da iskomplikuju već poznati zahtevi privreda u usponu, poput Meksika, Brazila, Kine i Indije, da im se za novac koji daju poveća i uloga u odlučivanju u ovoj organizaciji. Ipak, iako MMF može da, na zahtev Evropske unije, pritekne u pomoć njenim pogođenim istočnoevropskim članicama, to neće obuzdati krizu čiji je uzrok u padu vrednosti domaćih valuta, ocenjuje autor komentara u Fajnenšel tajmsu.

Uz podsećanje da je većina stambenih kredita u istočnoj Evropi vezana za stranu valutu, kao i da kursna razlika te kredite čini sve skupljim, kao što je slučaj u Mađarskoj, list konstatuje da bi cenu te kreditne krize na kraju mogle da plate zemlje evro zone.

Istočna Evropa bi tako u ambis mogla da povuče države kako što su Italija i Švedske, ali u prvo redu Austriju, s obzirom na ogroman obim poslovanja njenih banaka u istočnoj Evropi.

Mađarska je već dobila blizu 16 milijardi dolara pomoći MMF. Ako potone mađarsko stambeno tržište, ceh neće plaćati Mađarska, već Austrija, napominje autor teksta, koji kao najmudriji izlaz iz ovakve situacije vidi u hitnom uvođenju evra u istočnoevropskim članicama Evropske unije, čemu bi prethodila reforma kriterijuma za ulazak u evrozonu. Slovenija i Slovačka su pokazale su da je uz pametnu politiku moguće ući ranije u evrozonu i u toj zoni one su sada bezbedne.

Dodeljivanje bilo kakve evropske finansijske pomoći bez ulaska u evrozonu kao jasnog ishoda bilo bi neodgovorno, zaključuje se u komentaru koji objavljuje Fajnenšel tajms.

(Financial Times)